cnti logo green border

Рачунарске обуке

ЦНТИ, Нови Сад, Обуке

Групне и индивидуалне!

Slider

Индекс чланака

Сценарио и тајне заната – књига снимања

Иако је за конкурс није потребно доставити ни сценарио филма, добро је да га ученици направе пре снимања, могу направити чак и малу књигу снимања. Књига снимања осим сценарија садржи и основна упутства техничке природе. Уколико имамо добро написан сценарио, пре снимања с ученицима разматрамо на који начин (из ког угла, с каквом сценографијом, осветљењем итд) снимамо одређене кадрове. У сценарио се уносе и такве напомене којима ће се ученици руководити при снимању, те тако обогаћени сценарио слободно можемо звати књигом снимања. Током писања сценарија, односно књиге снимања ученицима се могу дати основна упутства о филмском језику. Основна упутства о филмском језику подразумевају информације о филмским плановима, покретима камере и угловима снимања. За снимање предвидети добар дигитални фотоапарат који је добро да има постоље (или бар пазите да вам у току снимања не дрхти пуно рука). При снимању говора водите рачуна да говорници буду окренути ка апарату ако се користи микрофон уграђен у апарат (можете да користите и надснимавање гласа или титловање ако немате техничких могућности за квалитетно снимање звука). Када додајете музику у филм, водите рачуна о ауторским правима, због принципијелних и техничких аспеката. Принципијелно, имате право да у свом делу користите музику, слике или делове неког другог ауторског дела са дозволом аутора (праксa је показала да је релативно лако добити од наших домаћих аутора такву дозволу, ако им пишете и наведете разлог коришћења у непрофитне сврхе).

Промена филмских планова (детаљ, крупни, амерички, средњи, општи) утичу на динамику филма и остављају различите ефекте на публику. Филмским планом се такође одређује чијим очима се сцене прате. То може бити свевидеће око, али посебан ефекат постиже се када се повремено заузме улога неког од актера па камера снима оно што актер види. Рецимо, у једном крупном плану прикажемо нечије изненађено лице, а у следећем средњем плану снимимо оно што то лице види. Покрети камере (швенк, лифт, фар, зум) и рампа (линија кретања или погледа) следећа су битна тајна заната при снимању филма. Ако камеру поставимо на једно место и снимамо одатле све време, и најзанимљивији догађај деловаће досадно, док ће швенк покрет унети напетост. Покрети камере битни су и због описа простора и представљања детаља и ликова. Са променом угла снимања (доњи, нормалан и горњи) не би требало претеривати, и користити их кад наглашавамо посебну атмосферу или карактер и значај неког лика: доња (жабља) перспектива уноси атмосферу језе, а лик овако снимљен увек је надмоћан, супериоран. Са горњим ракурсом је управо обрнуто. Комбинација различитих елемената филмског језика ствара жељени ефекат. Тако школско двориште снимљено из птичје перспективе у општем плану оставља утисак спокоја и идиле. Кад камеру нагло приближимо и зумирамо нечије бесно лице, и то у жабљој перспективи – почиње изненађење, нешто што ту идилу нарушава… Уколико снимамо мало бољим, професионалним камерама, важне су и могућности објектива и бленде.

Login Form