Категорија: Problemska nastava

Проблемска настава

Креирање облака речи

Word cloud – Облак речи је чест израз за слике креиране од кључних речи. Може бити интересантно свима који хлеб насушни у учионици зарађују.

Згодно је користити их и са интерактивним таблама (да се упознамо са новим терминима, да поновимо шта смо научили, направимо уводну/завршну активност препознавање појмова,…).

Са друге стране, можемо једноставно направити интересантне слике кључних речи, и такав облак речи у облику слике користити у својим презентацијама, штампаним материјалима,….)

Како то изгледа? Ево једног примера облака речи направљеног на основу чланка са овог сајта на тему пројект методе и проблемске наставе:

projekt_metoda_problemska_nastava_word_cloud

Да креирамо горњи облак речи користили смо веб локацију на адреси http://www.tagxedo.com/

Да бисте користили ову апликацију први је услов да на рачунару имате инсталиран силверлајт (silverlight је могуће преузети и инсталирати са Мајкрософтовог сајта а можете га и инсталирати и користећи ninite.com )

(Напомена 18.4.2016) Приметили смо да Chrome не подржава више силверлајт али смо са Фајерфоксом без проблема креирали облак речи на горњој локацији http://www.tagxedo.com/

Tagxedo-korak1

Први је корак да обезбедимо речи за облак. Кликнемо на лоад, а кад се појави дијалошки прозор залепимо у поље webpage линк веб странице са које учитавамо речи или директно речи текста у поље Enter Text. Наравно може и да се учита и текст из текстуалног (.txt) фајла (File – Browse).

У горњем примеру ми смо уметнули линк са овог блога:

http://cnti.info/blogs/category/kategorije/problemska-nastava-2/

Облак речи ће бити генерисан а нама је остало да подесимо резултат.

Save (Сачувај) се односи на опције снимања у облику слике на локални рачунар док се са  Share (Подели) може поделити резултат на друштвеним мрежама или на вебу.

У делу Respins мењамо подешавања:

Са Color подешавамо боје, Са Theme подешавамо тему (скуп подешавања изгледа) са Font словни облик, са Orientation подешавамо орјентацију речи (само хоризонтлано, само верикално, комбинација,…), са Layout подешавамо структурне измене.

У делу Options мењамо опције и подешавања:

Са Shape подешавамо облик нашег облака речи:

Tagxedo-korak2

на следећој слици можете видети пример горњег облака речи у другом облику:projekt_metoda_problemska_nastava_word_cloud-shape-changed

У делу History можемо да се се вратимо на неку верзију облака из претходних корака у уређивању.

Tagxedo-korak3

Projekt metoda i problemska nastava

Projekt metoda se koristi u nastavi od početka dvadesetog veka, a problemska nastava od sedamdesetih godina. U našim školama vrlo retko. Obe metode imaju za cilj da učenike pripreme za samostalno učenje nakon završetka formalnog obrazovanja i da ih pripremi za timski rad.

Kod problemske nastave, učenici se stavljaju pred kompleksan problem, često (i poželjno) multidisciplinaran, o kome nemaju obimno predznanje. Rešavajući problem u određenom vremenskom intervalu (obično nekoliko nedelja) sami sebi postavljaju teme za učenje i na osnovu novih znanja pokušavaju da reše problem. Radi se u grupama od 3 do 12 učenika. Sam proces rada započinje postavljanjem hipoteza, sledi izbor tema za učenje, izveštavanje o novostečenim znanjima, odbacivanje ili menjanje hipoteza, sve dok se ne dođe do rešenja. Proces se ponavlja ako je potrebno. Nastavnik ima ulogu tutora. Posmatra “sa strane” i usmerava proces. Nastavnik treba da pripremi kratku priču, film i sl. koji služe kao mamac i uvod u problem. Treba učenike da stavi u realnu ulogu, a kroz dobru formulaciju problema da sugeriše kako da “napadnu” problem. U fazi postavljanja hipoteza mora da obezbedi da svi učenici kažu svoje mišljenje. Nijednu hipotezu, kasnije, ne treba da odbaci sam nastavnik, već da navede učenike da kroz diskusiju “isfiltriraju” ideje i zadaju sebi teme za proučavanje. Uloga nastavnika ja da odredi šta je krajnji proizvod, npr. prezentacija, poster, itd… i da odredi koliko na krajnju ocenu utiče učešće u timskom radu, a koliko krajnji “proizvod”. Može se oceniti znanje i na klasičan način, testom, kvizom i sl. Poželjno je da problem nema jednoznačno rešenje.

Projekt metoda je slična problemskoj nastavi po načinu vođenja učenika kroz izradu projekta. Nastavnik je i ovde u ulozi tutora. Kod projekt metode nema problemske situacije i nastavnik daje učenicima detaljniji “recept” šta i kako raditi. Nakon početnih uputstava za izradu projekta, učenici rade uz minimalne intervencije nastavnika. Zadaje se tema kroz koju će učenici “pokriti” određeni deo gradiva. Takođe, tema bi trebala da bude karakteristična za određeno gradivo, a sam naziv teme (engl. Driving Question) da bude upečatljiv. Poželjno je da teme budu “otvorene” tj. da učenici sami izaberu šta će raditi unutar teme. Na primer, tema “Velika knjiga velikih mislilaca” zadata na ovogodišnjem konkursu IKT u nastavi, ostavlja učenicima prostor da sami izaberu naučnika za svoj projekat.

Kod obe metode nastavnik je glavni izvor informacija o resursima (naslovi knjiga, linkovi, ključne reči za pretragu web-a), a učenicima se ostavlja da kroz diskusiju dođu sami do zaključka koji članci, sajtovi ili dela im najviše trebaju (bolje rečeno koji delovi). Interesantno je da neki univerziteti, kao tutore angažuju ljude koji nisu “stručnjaci” za određenu oblast ili oblasti na koje se problem odnosi, da bi što manje uticali na odluke grupe. Zadatak im je da grupa ispoštuje proceduru rada na projektu i da se unutar grupe razviju dobri i korektni saradnički odnosi.

Pogledajte prezentaciju Projekt metoda i problemska nastava, namenjenu prvenstveno nastavi fizike.

Imate li iskustva u promeni ovih metoda? Vredi li koristiti ove metode? Koje su im loše strane? Jesu li efekti povezani sa uzrastom učenika? Nestrpljivo očekujem vaše komentare.

Žarko Braunović